Ćao Nikola, dobrošao na TheWebChair. Koji momenat je presudio da shvatiš da si talentovan za ovaj posao? Šta je najviše uticalo na tebe, da se opredeliš za ovu oblast?

Ćao drugari, hvala na pozivu ☺ Ne postoji presudni momenat, sve je to nekako išlo spontano. Negde 2000. sam dobio svoj prvi komp i počeo da se igram sa Photoshopom i Flashom, zainteresovao sam se, i to me odvelo ka dizajnu i webu.

S obzirom da je tvoj spektar umeća veoma širok, od svega što radiš, čemu se najviše raduješ i gde najbolje izražavaš svoj talenat?

Prvenstveno se radujem radu. Podjednako volim dizajn i web programiranje, ali ipak malo više dizajn ☺, upravo to jedno drugo podupire i pravi neku simbiozu, koja izgrađuje mene kao grafičkog i web dizajnera.

Koliko prosečno sati dnevno provodiš za računarom? Radiš li više noću ili danju? Bude li te u sred noći neke izvrsne ideje? Praviš li plan ili pratiš fazon „go with the flow“?

Prosečno od 8-10 sati sam za računarom. Više radim danju, naravno, desi se da nekad i zaglavim, sve zavisi od posla. Ne bude me ideje ali vrlo često kad smislim nesto dobro, legnem i ne mogu da zaspim od uzbuđenja. A planove uvek pravim.

Kako se usavršavaš, jesi li veći pobornik institucionalnog obrazovanja ili si više onaj koji se uči sam?

Definitvno učim sam, ali se trudim da naučim od drugih, pažljivo slušam ljude nevezano da li su iz struke ili ne. Korisne infromacije pamtim, na kraju i primenim.

Koliki si perfekcionista? Koliko si kritički nastrojen prema svojim radovima?

Perfekcionista sam u meri, u kojoj sam i kritičan prema svojim radovima. Sve u svemu ne odustajem dok ne napravim ono sto želim i dok ne budem u potpunosti zadovoljan.

Kada započinješ novi projekat da li odmah imaš jasnu sliku kako će to na kraju izgledati ili ti se dešava da ti se na pola posla upali sijalica i promeniš ceo koncept pa sve radiš ispočetka?

Obično mi se zavrti neka ideja na počektu, kako vreme odmiče ta ideja sazreva i oblikuje se da bi na kraju dobila svoj finalan izgled u vidu sajta, logoa ili nečeg drugog.

Šta smatraš svojim najvećim uspehom, a sta neuspehom i sta je unikatno kod Nikole Arežine?

Ako govorimo o mojoj karijeri ne mogu da izvojim neki poseban uspeh, valjda zato što nemam neki ultimativni cilj. Trudim se, radim i pokušavam čitavu priču da guram u dobrom pravcu, tako da uspeh sam po sebi dođe kao posledica, neuspeh bi bio kada bi prestao da radim ono što volim. Unikatno je malo relativan pojam, ali recimo da projekat BokicaBo, koji smo započeli moja devojka i ja zajedno sa nasim prijateljima, ima neke elemente unikatnosti.

Koje 3 osobine su po tebi najvažnije za uspešnog dizajnera i koja je tvoja omiljena alatka (tool)?

Najvažnija je ljubav prema poslu a tu su upornost i svestranost. Omiljena alatka iliti tool, definitivno Photoshop.

Da li pratiš princip „kreativnog haosa“ ili je kod tebe sve uredno sortirano i organizovano i kako se opuštaš od posla?

Jedino su mi folderi podeljeni po klijentima, unutar svakog foldera je haos osim što imam jedan folder “final” u kome su upeglani svi fajlovi, a fajlove i ikonice sa desktopa brišem tek kad ga napunim. Definitivno me najviše opušta teretana i vežbanje. Obožavam prirodu i životinje, i zato kadgod imam vremena zapalim na selo gde gnjavim životinje po komšiluku ☺

Čiju web stranicu najčešće posećuješ i imas li uzora na našoj ili svetskoj web sceni?

Da, povremeno obilazim sajtove domaćih i stranih dizajn agencija. Više pratim agencije koje se u osnovi bave grafičkim dizajnom i brendingom, jer je grafički dizajn esencijalan, i on se samo aplicira na web, packaging…, naravno po određenim pravilima. Od domaćih mi je favorit Peter Gregson studio od stranih Moving Brands, Hello Monday, Wolff Olins…

Koje je po tebi najveće dostignuće na svetskoj web sceni?

To su sigurno socijalne mreze, toliko su zbližile ljude da su od sveta napravile selo.

Ti si takodje sudija na jednom od najprestižnijih sajtova Awwwards.com na kome se predstavljaju najnoviji i najmoderniji sajtovi na webu, mozeš li nam reći kakav je osećaj biti deo takvog tima? Da li misliš da i region treba da ima takav sajt, a ako već postoji da li bi preporučio neki posebno?

Ocenjivati jedne od najboljih sajtova na webu je pomalo laskavo i uzbudljivo iskustvo. Najviše mi se dopada sistem glasanja, koji se pokazao kao dobar, nema internog dogovaranja, nema favorizovanja, stigne ti sajt ako želis možeš da ga ocenis ako ne, nikom ništa. Voleo bih da napomenem da nemam uticaj na to da li će neki sajt doći u vote panel, pravila su ista za sve pa čak i za mene, ja svoje sajtove regularno prijavljujem kao i svi ostali učesnici. I imam jedno pravilo da ne glasam za sajtove iz regiona, trudim se da ne budem pristrasan ☺ Što se tiče regiona teško da bi bilo dosta kvalitetnih sajtova koji bi se mogli izbacivati na dnevnom nivou, na mesečnom da. Nisam naleteo na nešto slično kod nas, ali mislim da bi TWC mogao da ima jednu takvu inicijativu, tj. sekciju koja bi na mesečnom i godišnjem nivou birala najbolji sajt iz regiona, bez neke velike pompe. Na taj način bi se mogao održati kredibilitet nagrade.

Šta misliš o ideji The WebChaira i da li misliš da ćemo ovim korakom podići kvalitet budućih sajtova i podstaći mlade dizajnere da rade kvalitetnije jer se to definitivno na kraju svima više isplati?

Odlična inicijativa, svakako ćete skrenuti pažnju na ljude koji se ozbiljno bave webom. Neko ko želi dobar sajt će moći da potraži kvalitetan kadar, a mladi dizajneri ce svakako moći dosta da nauče od ljudi koji su na TWC-u u svakom slučaju biće “view:source”. Opet se nadam da ce domaći klijenti imati više sluha za odnos cena/kvalitet, jer je opšte poznato kod nas da gotovo svi kvalitetni ljudi rade outsourcing upravo zbog keša.

Šta web može da očekuje od Nikole u naredom periodu, neki super cool projekat?

Ovih dana završavam jedan zanimljiv projekat, reč je o Cryo Save najvećoj banci matičnih ćelija na svetu koja hoće preko sajta da podigne svest na našim prostorima o prednostima čuvanja istih… A uskoro ide i update mog portfolia tako da ćete imati priliku da vidite sta sam radio, zajedno sa svojim kolegama, protekle godine.

Hvala ti sto si seo na našu Web "stolicu" i odvojio vreme da podeliš sa nama svoju priču!

Hvala vama što ste me pozvali i želim vam puno uspeha i da nastavite ovako dobro kao ste počeli. Keep it up ☺

Više

Twitter: @NikolaArezina
Web: www.beRGB.com

Znamo da svaki WebFest ima svoju priču, svoju ideju. Šta vas je podstaklo na saradnju?

Za svaku firmu je važno da društvu u kome posluje vrati deo onoga što od društva uzima. Korporativna odgovornost je jako važna za svaku firmu. Saradnjom sa WebFest-om želeli smo da omogućimo ljudima iz regiona da čuju o svetskim trendovima iz prve ruke; da stupe u kontakt sa ljudima koji stoje iza velikih projekata, da sa njima razgovaraju o svojim idejama; da generišemo energiju koja će potencijalno stvoriti nove stvari u regionu. Stvaranje te energije je jedini način da se region ubrza.
WebFest je postao već prepoznatljiv brend kada je takmičenje sajtova u pitanju. Dodavanjem edukativnog karaktera priča je zaokružena u jednu finu celinu koja će, nadam se, stvoriti nove biznis mogućnosti, bilo direktno, bilo kroz networking i razmenu mišljenja.

Koliko ste se fokusirali na mlade kada ste organizovali WF?

Veliki akcenat je upravo stavljen na osnaživanje mladih ljudi. Upravo zato smo odabrali da prezentujemo naše firme koje su uspele i mahom su mlade firme.

Stanje IT scene u regionu?

Iskreno, mnogo zaostajemo. Ne treba da se lažemo. Jedini način da prevaziđemo gep je da budemo maksimalno aktivni i da pratimo svetske trendove. Deo mog posla je da putujem po konferencijama, posetio sam različite i u Evropi i u Americi. Amerika je definitivno lider i dalje. Drastičan primer suprotnosti je Japan. Japanci ne trpe neuspeh. Oni su imali svoju verziju silikonske doline, ali nije uspela jer je tradicija takva da nakon neuspeha sledi hari kiri. U Evropi je slična situacija, samo se ne ubijaju. Amerika je drugo! U Americi ako ne uspes jednom, probas drugi put, ako ne uspes, opet probaš – i tako sve dok ne uspeš. A iskustva iz neuspelih pokušaja samo su stepenice ka uspehu.
Zbog takve atmosfere svi projekti završe u Americi na kraju. Ali to ne znači da naši ljudi iz regiona ne mogu uspeti. Imamo sjajne primere Nordeus-a, Zemantha-e, Vox.io i Wall of tweets potencijalno.
Region se pokrenuo, imamo skupove gde mozemo da prezentujemo radove. To je vazno, da postoje mesta gde možeš da izađes i kažeš „ja sam to uradio“. Startap nije projekat na papiru, startap je nešto što radi. Naše je da pratimo trendove, da im damo pečat ovog podneblja i da se ne plašimo da to pretočimo u delo.

Da li ima potencijala i u kolikoj meri je on (ne)iskorišćen ?

Svako mora da odigra svoju ulogu u edukaciji mladih. Država je trom i skup mehanizam, nemaju sluha koliko treba. Pogledajte šta deca uče u osnovnim i srednjim školama – programiranje od pre xy godina. Tehnologija koja postoji kad upišu faks je već zastarela u trenutku kada ga zavrse. Ciklusi inovacija postaju sve kraći. Neophodno je prilagoditi obrazovni sistem novom dobu.
Moj predlog je da se film Social network pušta studentima na fakultetima od prvog dana studiranja jer sa sobom nosi jako važnu pouku – ne čekajte da završite fakultet da biste tražili posao, radite na kreiranju svog radnog mesta od samog početka studiranja.

Kako podstaći mlade da se više angažuju? Kako dopreti do njih?

Jedan od načina je da pišemo i pričamo o tome, da delimo informacije. Dobre priče treba podeliti. Sve što radimo treba javno da objavimo i podelimo komunikacionim kanalima kojima raspolažemo. Tehnologija je na našoj strani više nego ikada – Twitter, facebook, g+, Instagram, blogovi (...) stoje u službi deljenja informacija.
Drugi način su konferencije kao mesta na kojima imaš priliku da se pokažeš i dokažeš.

Kako podstaći mlade da se više angažuju? Kako dopreti do njih?

Jedan od načina je je da pisemo i pričamo o tome, da delimo informacije. Dobre priče treba podeliti. Sve što radimo treba javno da objavimo i podelimo komunikacionim kanalima kojima raspolažemo. Tehnologija je na našoj strani više nego ikada – twitter, Facebook, g+, Instagram, blogovi, stoje u službi deljenja informacija.
Drugi način su konferencije kao mesta na kojima imaš priliku da se pokažeš i dokažeš.

Čuo si našu priču, video screenshot-ove... i. .. šta misliš?

Prirodna reakcija koja je rekla sve. Oduševljen sam. Drago mi je da vidim da ste vi smogli hrabrost da ideju pretvorite u delo. Drago mi je jer je to rezultat webfest-a . Cilj je postignut. Kreiran je jedan projekat. Sledeća stvar je da to iznesete i predstavite ga javnosti. Od sveg srca srećno!

Više

Twitter: @predraglesic
Web: about.me/PredragLesic

Ćao Nenade! I dobro došao na The Web Chair! Kaži nam nešto o tome kada i kako je sve počelo?

Počelo je sve sa ATARI 2600 Jr. i video igrom Chopper Command 1987. godine. Sećam se da mi je bilo potrebno dve godine da je odigram do kraja ali zato i danas pamtim taj momenta kada sam pročitao THE END. Ono što me je fasciniralo jeste da na televizoru pored televizijskog programa mogu da imam objekte kojima ja upravljam. Paralelno sa igranjem video igara dosta vremena sam provodio okružen papirom, flomasterima, voštanim, vodenim i ko zna kakvim još bojama.
Pratio sam napredak tehnologije ali nisam odustajao od papira. Vremenom su se ovi putevi ukrstili i danas upravo radim ono što mi je 87. godine delovalo da prevazilazi okvire naše planete.
Da ne dodje do zabune ne - ne dizajniram video igre, ali sam posvećen korisničkim interfejsima i interakciji čoveka i mašine. Princip je i dalje isti samo imamo više boja na ekranu, piksela po inču i korisnika koji gledaju u ekran i upravljaju njima.

Šta je bio tvoj najveći "break trough" u tvojoj dosadašnjoj karijeri?

Najveći je taj što ga u principu i nema. Kada je karijera u pitanju oslanjam se na kontinuitet i vidljivo napredovanje iz dana u dan, od projekta do projekta. Brze promene i prelomne situacije umeju da budu nezahvalne, zato imam svoj stil, pravac i ideje u koje verujem. U mom slučaju to je pokazalo rezultate i ujedno mi je garancija da nastavim tom metodom.

Da li se nekad umoriš od dizajna? Kako prevazilaziš takve trenutke?

Dizajn je kreativan proces, to nosiš u sebi želeo ili ne. Ako ti je to i primarna profesija za koju i od koje ziviš umor može da predstavlja problem i reflektuje se na ostale segmente života. Ja se od dizajna odmoritm novim boljim / opuštenijim projektom - dizajnom.
Ako radite projekat koji vas jednostavno ne motiviše, možete napraviti pauzu koliko hoćete, provesti je gde god poželite ali kada se vratite, sednete i nastavite... poželećete još dana odmora.
Ovo svakako ne znači da treba da dignete ruke od započetog, ali najmanje što možete je da razmišljate o sledećoj velikoj i vama dragoj stvari na kojoj radite. Lakše ćete završiti započeto čekajući da krenete sa novim.

Kako izgleda tvoj offline život? Imaš li neki hobi?

Ne bih delio život na online i offline, imam jedan život u kome spajam posao i zadovoljstva u jedno. Nisam hobista jer smatram hobije nedorečenim stvarima. Svaki hobi za nekoga je profesionalna opredeljenost i tom logikom bih sebe svrstao u nekog ko nije dovoljno posvećen i istrajan da postane pro.
Ne mogu reći da ne postoje stvari kojima bih se posvetio, kao npr Akai MPC5000, ali trenutno imam vremena da mi to bude samo hobi ... to mi nije dovoljno.

Mišljenja o tome koliko je zvanična edukacija važna za naš posao su veoma podeljanja. Tvoja iskustva i razmišljanja?

Bitna je edukacija i tu ne postoji polemika. Dizajn je primenjena umetnost i zbog toga ne treba ulaziti u diskuje da li se mora učiti ili ne. Da bi budućnost učinili lepšom učimo iz prošlosti, da bi osetio dobar život moraš znati šta je život na ulici... isto je i u ovom poslu. Edukacijom ćeš sebe obogatiti a to se svakako odražava na proizvod.
Postavlja se pitanje zvanične edukacije i školskog sistema ali nisam siguran koliko mogu na to da odgovorim. Studirao sam grafički dizajn i nisam bio zadovoljan načinom i dinamikom koju mi je škola pružala. Okrenuo sam se drugim izvorima znjanja ali sam učio, mnogo učio. Moji radovi su rezultat konstantnog učenja i smatram ih diplomom.

Freelance ili fulltime? Već nekoliko godina u nazad radiš full-time. Zašto je to tvoj izbor? Šta su prednosti, a šta mane jednog i drugog?

Različite okolnosti i potrebe utiču na taj izbor. Freelance je dobra škola ako se shvati ozbiljno i pristupi profesionalno. Nema malih ili velikih klijenata, kada dobiješ posao odradi ga najbolje jer je to tvoj prolaz za dalje, veće, bolje.
Ako treba da tražim mane freelance u, uglavnom je to finansijska nesigurnost i brzo zamaranje. Obično dizajner preuzima ulogu i projekt menadžera, radi na informacionoj arhitekturi, dizajnira, testira i na kraju šeta do banke i vodi borbu na šalteru pokušavajući da objasni da moneybookers nije online kockarnica nego legalan transfer novca. Na sve ovo dodajte i činjenicu da se radi iz sobe u kojoj možda spavate i rezultat je jasan... smučiće vam se.
Zato se morate osigurati da su svi projekti na kojima ste radili iz sobe dovoljno kvalitetni da vas prodaju u full time agenciju ili da sami pokrenete svoju, trećeg nema ... tj. možete na selo na šest meseci oporavka.
Full time posao često olakšava proces i oslobadja vas većine gore navedenih poslova a vama ostavlja prostora da se posvetite onome što vam je primarna delatnost. Tako lakše i brže napredujete, oslobodjeni ste stresa pa samim tim ste opušteniji što je možda i najbitnija stvar u svakom poslu a posebno u kreativnim poslovima.

Tvoja strast prema dizajnu je očigledna. Odakle toliko strasti? Misliš li da ona spontano nastaje ili postoje veoma konkretni faktori koji je generišu?

Spontano se ukrste veoma konkretni faktori. Pod konkretne faktore na prvo mesto izdvajam lične potrebe. Ono što je meni potrebno potrebno je i drugima, ako tako nešto ne postoji ili nije dovoljno kvalitetno, tu sam da to koncipiram i proizvedem ili popravim / unapredim postojeće. Kada znam da ispred mene postoji cilj do kog moram doći i znam da će rezultat biti prihvaćen i korišćen javljaju se strast i želja za radom i kreativnošću.
Siguran sam da ni jedan projekat neće biti dovoljno uspešan ako se sve ovo ne sabere u jednu tačku iz koje će da eksplodira nešto novo, kvalitetno ili jednostavno bolje.

Koje bi projekte, na kojima si do sada radio, posebno izdvojio, i zašto?

Voditelj: “Koja je po vama A1 pesma sa novog albuma” Pevačica: “Kao kada pitate majku koje joj dete najdraže i svaki prst kad posečem boli” Voditelj: “Ipak se neka izdvojila ?” Pevačica: “pa da.. 3. po redu stvar se vrti po splavovima, diskotekama i radio stanicama” Voditelj: “zašto baš ta ?” Pevačica: “Ima u sebi tu emociju i energiju pa pogadja masu”
Slično je i u web u. Svaki projekat na kome sam radio bih mogao da izdvojim i po nečemu je prepoznatljiv. Mislim da sam napravio dobru selekciju radovu koju sam pokazao u svom portfolio u. Neki od njih govore o posvećenosti informacionoj arhitekturi, drugi su radjeni za poznate brendove, a neki su jednostavno nastali u slobodno vreme i ne mogu da pravim razliku i posebno izdvajam.
Ako bih se vratio na priču voditelj-pevačica, rekao bih da postoje projekti na kojima sam radio sve “from scratch” kao npr. saybets, kaizen, ebooks ... Od identiteta preko wf ova do interfejs dizajna, pa bih to mogao uporediti sa pesmom koja jednostavno u sebi ima sve elemente da bude hit i osetiš je u potpunosti.

Č̌ini nam se da veoma voliš Coca-Colu i Apple? ;)

Zovite me “5L per Day” ... Koka kola je klasik, religija, nacija, narkotik, booster, ljubav. Sve je savršeno, ukus, limenka, staklena flaša, brend.. jednostavno je volim i siguran sam da me čini srećnijom i zadovoljnijom osobom.
Apple mogu da posmatram iz pregršt uglova, ali zajednički za svaki od njih je to što mi olakšava i svakodnevne potrebe ali i posao. Izbaci suvišno naglasi potrebno je princip primenjiv na sve, apple je to uspešno primenio u proizvodnji uredjaja i softvera zato i beleži toliki uspeh.
Lično sam im zahvalan jer su postali lideri kada je u pitanju lakoća i funkcionalnost korisničkih interfejsa i time podigli svest i klijenata za koje svi mi radimo. Često u referencama pre početka rada na projektu dobijam apple kao glavnu vodilju a to mi ostavlja prostora da budem kreativan kako konceptualno tako i dizajnerski.

Kaži nam nešto o svom kreativnom procesu. Odakle tolike ideje? Kako izgleda produkcija jednog projekta na kom radiš?

Već sam pomenuo da većina ideja nastaje iz ličnih potreba ali i potrebe da okruženje učinim lepšim, lakšim i boljim.
I upravo su to faktori koji utiču na sam proces. Ustanovi šta je potrebno i proveri da li je zaista potrebno. Uzmimo za primer web site nekog benda, da li je njima zaista potreban sajt ? Ako jeste zašto je potreban i kome je namenjen. Kada krenete u proizvodnju istog zapitajte se da li će sajt imati bolji rezultat ako u 100% širini napišete “imamo koncert u subotu u domu omladine” i “download našeg albuma” ili se raspišete o biografijama članova uz fotke kada su bili mali.
Sve su to pitanja na koja morate imati odgovor jer će on uticati na proces od momenta kada u PS u kliknete File -> New.
Nije redak slučaj da se dizajn tj. tehnička izvedba stavlju ispred ovih pitanja pa se luta tokom celog procesa.

Koliko je bitno da interface dizajner bude uključen i u druge aspekte razvoja projekta, i zbog čega?

Interfejs dizajner mora biti upoznat sa apsolutno svim aspektima razvoja. Od brifa do A/B testa. To je specifična grana dizajna i zahteva mnogo više od farbanja wireframe-a. Ako je proizvod na kome se radi targetiran za korisnike 40+ nećete koristiti font 11px. Isto tako ćete nakon testiranja uvideti potencijalne propuste koje kasnije možete unaprediti i dodati još jedan poen svom iskustvu.
O tome da je posebno bitno da postoji uska veza sa developerima (front/back) je suvišno i pričati. Dizajn ne sme da uslovljava razvoj, razvoj ne sme da uslovi dizajn. Možda najkompleksnija stvar za balansiranje u procesu i često presudna za uspeh finalnog proizvoda.

Postoji veliki broj ljudi koji se interesuju za web dizajn. Ipak, nekolicina uspe. Po tvom mišljenju, šta je to što pravi razliku, i u odnosu na to šta bi savetovao mladim dizajnerima?

Internet nam danas u mnogim aspektima olakšava svakodnevnicu. Bez previše razmišljanja i “učenja” prosečan korisnik može da komunicira sa drugim osobama, poruči picu, pogleda film, filtrira i pročita isključivo one vesti koje su njemu interesantne.. Lista benefita je poduža i mogli bi ih dugo nabrajati. Ono što današnji korisnik obavlja rutinski i uz kafu nekada i nekom je bio sf koncept koji se očigledno uspešno realizovao.
Na internet se preselila komunikacija, zabava, poslovanje, trgovina .. ali šta je sa ostalim stvarima kojima smo okruženi ? Siguran sam da će nove veš mašine posedovati neku vrstu API -a koja će omogućiti svakoj brižnoj majci da na daljinu podese temperaturu i vrstu pranja tako da njihova ćerka koja ne zna “da uključi mašinu” samo dobije sms o tome da je veš spreman za sušenje.
Deluje da ova priča i nema veze sa pitanjem, ali ovo je samo jedna i dosta prosta ideja koju će neko ipak morati da koncipira, analizira, testira, programira, dizajnira, promoviše, proda, održava i konstantno unapredjuje.
Zato mislim da svako ko želi da udje u ovaj posao, mora da razmišlja dalje od web site a koji je interaktivni flajer na internetu, mora posedovati ideju koja će ga konstantno motivisati pa čak i kada mora da se izbori sa pomenutim projektom “interaktivni flajer”
Mesta za kvalitetne ljude i rešenja ima i uvek će ga biti.

Hvala Nenade za ovaj intervju! Sigurno smo da ćeš inspirisati mnoge. Nas jesi!

Hvala vama na pozivu. Voleo bih da motivišete i usmerite sve one koji žele da se bave ovom profesijom ali i ukažete na sve prepreke i potencijalne probleme.
Našu generaciju smatram pionirima web a i rasli smo zajedno sa internetom. Mi smo kreirali njega on je kreirao nas. Danas mi sve to deluje daleko lakše za učenje, postoje beskonačni izvori znanja u različitim oblicima i uredjajima. 98. godine nisam mogao da ležim u krevetu sa tabletom i slušalicama na ušima dok ispred sebe imam 10000000000+ članaka - videa koji mi jasno step-by- step govore kako doći do rezultata. Možda se baš zato daleko više i istraživalo i trudilo da se dodje do znanja i iskustva.
Pomenuo sam u prošlom odgovoru da je ovo posao kome uvek ima mesta za nove, kreativne ljude ali isto tako fali mesta za njihovo usmeravanje, podršku i promociju. U jedno sam siguran a to je da vam neće faliti sadržaja jer na ovim prostorima ima mnogo kvalitetnih ljudi i timova koji svakodnevno podižu kvalitet web a.

Više

Twitter: @grujicic_
Web: nenadgrujicic.com